ма̑лӣ
мали QA: medium
Лема
мали
Извор
том 3, стр. 280, редослед 8
- 1.а.
(комп. ма̏њӣ, -а̄, -е̄) који је по размерама испод просечног, нормалног а. који је незнатног обима, опсега и запремине, волумена: ~ суд, ~ соба.
— И дукат је мали, али вреди.
- 1.б.
који је ниског раста, низак.
— Био је мали и угојен.
- 1.в.
који је незнатне дубине, ниског нивоа, плитак.
— Вода мала
— што никад.
- 2.а.
временски краћи од просечног, уобичајеног, краткотрајан.
— Ма колико да смо млад и нов народ, наша култура има своју малу прошлост.
- 2.б.
временски близак, скори.
— Мали час затим хрупи журним кораком пјешадија.
- 3.
који не досеже потребну меру, који не одговара потреби; узак, тесан, кратак: мале ципеле, ~ одело.
- 4.
који је дечијег узраста, малолетан.
— Можда би баш мали Миша више учинио него сви ови велики.
- 5.
који је по димензијама испод неког другог предмета истог назива:
сказаљка, ~ осовина.
- 6.
а. незнатан по количини, малобројан: ~ издатак, ~ део; породица, ~ удружење. б. безвредан, ништаван.
По својој неспособности и малом знању нисам кадар да то побољшам. Вел. в. који је са незнатним степеном јачине, слаб. — Као да се на њој показа мали немир. Леск. Ј.
- 7.
а, незнатан по положају, по угледу и имању, ситан, скроман, безначајан: ~ трговац, ~ чиновник.
Износио је тегобе којима су били од могућника извргнути мали људи. Барац. Већ сами знате какав је живот нас малих свирача. Мил. В. б. који није у стању да учини нешто, немоћан, недорастао, неспособан. — Мали сте ви за тако штоrођ. Срем.
- 8.
који у извесној мери има особине онога чије име му се даје: ~ дворац, ~ рај.
Био си мали цар на своме. Чипл. Ива се у хладу извалио, пружио као мали бог. Кол.
- 9.
(у именичкој служби) а. м, ж и с мушка или женска у било коме значењу мала особа; малишан, дечак или девојчица.
Главно ми је да мали има гдје ... да почине. Бег. Ниједан није остао у животу, почевши од шефа па до последњег малог на броду. Петр. М. Мало је сито и задовољно гакало у колијевци. Вил. б. ж карт. маковска двојка у неким играма. в. с оно што је незнатно по вредности или количини. — Од малог је живео. Макс.
- 10.
као стални атрибут у синтагмама и разним терминима: ~ богиње, ~ крвоток, ~ мозак, ~ заграда итд.
Фразе
мало и велико сви без разлике; на мало (продавати, трговати) у малим количинама, као поједине делове (продавати, трговати); с малим покр. замало, готово. — Једнога поподнева ... с малим те се не подврже његовој вољи. Ћип.; у малом(е) у сажетом облику; укратко. — Мали град у маломе — то је кафана.
Изворни текст (OCR)
ма̑лӣ, -а̄, -о̄ (комп. ма̏њӣ, -а̄, -е̄) 1. који је по размерама испод просечног, нормалног а. који је незнатног обима, опсега и запремине, волумена: ~ суд, ~ соба. — И дукат је мали, али вреди. Јак. б. који је ниског раста, низак. — Био је мали и угојен. Чипл. в. који је незнатне дубине, ниског нивоа, плитак. — Вода мала — што никад. Ком. 2. а. временски краћи од просечног, уобичајеног, краткотрајан. — Ма колико да смо млад и нов народ, наша култура има своју малу прошлост. Скерл. б. временски близак, скори. — Мали час затим хрупи журним кораком пјешадија. Том. 3. који не досеже потребну меру, који не одговара потреби; узак, тесан, кратак: мале ципеле, ~ одело. 4. који је дечијег узраста, малолетан. — Можда би баш мали Миша више учинио него сви ови велики. Сим. 5. који је по димензијама испод неког другог предмета истог назива: