ма̏лне
малне QA: medium
Лема
малне
Извор
том 3, стр. 281, редослед 31
- —
готово, скоро.
— То су људи ожењени и станују малне сви у шӯми.
У селу су га сматрали малне недотупавним. Пер. ма̏ло (комп. ма̏ње̄ и ма̏ње) прил. 1. супр. много а. у незнатној количини; испод потребне мере, недовољно.
— Јеси ли ти гладна, или ти је чеrа мало?
б. у извесној мери, унеколико, донекле.
— Бранко ... се мало снашао док је она говорила.
2. кратко (време), на кратко (време).
— Замолио ме да га мало причекам.
Иде мало у Карловац.
В. 3. (заједно с: да, те, што, не) умало, готово, скоро.
— Бориславић мало да се није преплашио.
Мало што не паде под трамвај.
4. (заједно с релативним заменицама који, што) ретко, једва.
— Мало које вече да не прође, а да не оде ... поп-СпИри.
Уопће је лијечник мало што схватио од душевне драме.
5. за истицање мале вредности или малих размера онога што се именицом казује: нешто.
— На прољеће саградићу мало куће.
Да отвори, знате, мало трговинице.
6. за појачавање исказа, уз »много«, »сувише« и сл.: одвећ.
— Било га је ветра Мало сувише.
То је мало много и у самој престоници.
7. (у именичкој служби) с а. тренутак, часак.
— Свако мало им је пјевала.
б. ситница, маленкост.
— За свако мало у очи да скоЧи. 1ол.
Фразе
има ~ више у глави еуф. напио се; ~ кад ретко; мало- ма ло сваког часа; једну мање! ћути; ~ је требало умало што; мало-помало постепено; мање-више углавном; ни мање нИ више управо толико. мало- први део сложеница направљених од израза са придевом »мали«: малодушан, малодушност, малопоседник, малопродаја ИтД.
Изворни текст (OCR)
ма̏лне прил. готово, скоро. — То су људи ожењени и станују малне сви у шӯми. Коз. Ј. У селу су га сматрали малне недотупавним. Пер. ма̏ло (комп. ма̏ње̄ и ма̏ње) прил. 1. супр. много а. у незнатној количини; испод потребне мере, недовољно. — Јеси ли ти гладна, или ти је чеrа мало? Лаз. Л. б. у извесној мери, унеколико, донекле. — Бранко ... се мало снашао док је она говорила. Чипл. 2. кратко (време), на кратко (време). — Замолио ме да га мало причекам. Стев. Иде мало у Карловац. Мил. В. 3. (заједно с: да, те, што, не) умало, готово, скоро. — Бориславић мало да се није преплашио. Ђал. Мало што не паде под трамвај. Јевт. 4. (заједно с релативним заменицама који, што) ретко, једва. — Мало које вече да не прође, а да не оде ... поп-СпИри. Срем. Уопће је лијечник мало што схватио од душевне драме. Крањч. Стј. 5. за истицање мале вредности или малих размера онога што се именицом казује: нешто. — На прољеће саградићу мало куће. Мат. Да отвори, знате, мало трговинице. Креш. 6. за појачавање исказа, уз »много«, »сувише« и сл.: одвећ.—Било га је ветра Мало сувише. Нен. Љ То је мало много и у самој престоници. Срем. 7. (у именичкој служби) с а. тренутак, часак. — Свако мало им је пјевала. Вил. б. ситница, маленкост. — За свако мало у очи да скоЧи. 1ол.