Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

маловре́дно̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 282

маловре́дно̄ст

маловредност

Лема

маловредност

Извор

том 3, стр. 282, редослед 20

  1. а.

    ијек. маловријѐдно̄ст, ж а. особина онога што је маловредно

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    — Од младости своје па до старости тонуо је у маловриједностима и злоћама.
    Старч.
  2. б.

    мала, незнатна вредност; безначајност.

    — Ослобађање свога народа од осјећаја маловриједности пред другим народима. Комун. 1951.
Изворни текст (OCR)
маловре́дно̄ст, -ости, ијек. маловријѐдно̄ст, ж а. особина онога што је маловредно. — Од младости своје па до старости тонуо је у маловриједностима и злоћама. Старч. б. мала, незнатна вредност; безначајност. — Ослобађање свога народа од осјећаја маловриједности пред другим народима. Комун. 1951.