Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ма́ма

жтом 3, стр. 287

ма́ма

мама QA: medium

Лема

мама

Извор

том 3, стр. 287, редослед 1

  1. 1.

    (вок. ма̑мо) в. ма̏ма1.

    вок. — вокативв. — (после броја) век
    — Јуца је ... оца звала: та́та, а матер ма́ма.
    Срем.
  2. 2.

    слабић, кукавица.

    — Довољно је било да му тамничар напуни уши ... па да ... покаже робијашима како он није »мама«.
    Чол.
    Од лањскога љета нијесу ваљда саме у Грабику славном створиле се маме.
    Вел.
Изворни текст (OCR)
ма́ма1 ж 1. (вок. ма̑мо) в. ма̏ма1. — Јуца је ... оца звала: та́та, а матер ма́ма. Срем. 2. слабић, кукавица. — Довољно је било да му тамничар напуни уши ... па да ... покаже робијашима како он није »мама«. Чол. Од лањскога љета нијесу ваљда саме у Грабику славном створиле се маме. Вел.