ма̀митељ
мамитељ QA: medium
Лема
мамитељ
Извор
том 3, стр. 287, редослед 19
- —
мамилац.
— Ништа то не смета!
— одврати му мамитељ. Креш. ма́мити, ма̑мӣм (имперф. ма̑мља̄х; трп. прид. ма̑мљен) несврш. 1. а. обећањима, често преваром, обмањивањем чинити да неко нешто ради, да негде дође, варати.
— Народу се додијало већ улудо гинут, мамљен обманом.
Марко ... мами туђе слуге у дућан и части и2.
б. привлачити, имати привлачну моћ; залуђивати, дражити.
— Кокетовала је са мном, мамила ме.
Цврче јела на масти, маме очи гладних изјелица.
в. звати, призивати.
— Тако је тужно мамио глас из оног дрвцета.
г. в. вабити (о животињама).
— Мами је крмачу Мојсило и сипа кукуруз око себе, али живинче ... ни да крене.
д. извлачити, чинити да изиђе, да се појави, изазивати.
— радост ... је мамила више блажен неголи обијестан смијешак.
Та свирка је мамила сузе на очи сваком живом.
2. а. чинити помамним, дражити, помам
— 4 љивати.
— Неко пјева, неко коње мами, неко пали бистра џевердара.
б. доводити у омаму, занос, бунило, чинити омамљеним.
— Сад јој је опет врућина главицу мамила.
Пододреднице
лудити, лудовати (за ким). — Наше се дјевојчице за њим маме, па ето се мами и ... моја кћи ... Шимун. Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији. Мат
Изворни текст (OCR)
ма̀митељ м мамилац. — Ништа то не смета! — одврати му мамитељ. Креш. ма́мити, ма̑мӣм (имперф. ма̑мља̄х; трп. прид. ма̑мљен) несврш. 1. а. обећањима, често преваром, обмањивањем чинити да неко нешто ради, да негде дође, варати. — Народу се додијало већ улудо гинут, мамљен обманом. Кост. Л. Марко ... мами туђе слуге у дућан и части и2. Ћор. б. привлачити, имати привлачну моћ; залуђивати, дражити. — Кокетовала је са мном, мамила ме. Јанк. Цврче јела на масти, маме очи гладних изјелица. Сим. в. звати, призивати. — Тако је тужно мамио глас из оног дрвцета. Бен. г. в. вабити (о животињама). — Мами је крмачу Мојсило и сипа кукуруз око себе, али живинче ... ни да крене. Вукић. д. извлачити, чинити да изиђе, да се појави, изазивати. — радост ... је мамила више блажен неголи обијестан смијешак. Шимун. Та свирка је мамила сузе на очи сваком живом. Сек. 2. а. чинити помамним, дражити, помам- 4 љивати. — Неко пјева, неко коње мами, неко пали бистра џевердара. НП Вук. б. доводити у омаму, занос, бунило, чинити омамљеним. — Сад јој је опет врућина главицу мамила. Шен.