Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ма̏на

жтом 3, стр. 288

ма̏на

мана

Лема

мана

Извор

том 3, стр. 288, редослед 28

  1. 1.

    хебр. рл. храна у облику слатке росе или зрневља којом је, по Светом писму, бог хранио Израелце у Синајској пустињи.

    хебр. — хебрејски
    — Буди гладном људству мана.
    Шен.
    Не пада мана сама са неба. Засучи рукаве.
    Чипл.
    Сељаци и бескућници ... стајали су на тргу од јутра до вечери, очекујући ману која није долазила.
    Франг.
  2. 2.а.

    назив за неколико врста лековити биљака и слатког сока од њих ^llasi. Сим. Реч.

    botany
    бот. — ботаника
  3. 2.в.

    пламењача. Сим. Реч.

Фразе

(пада) као ~ с неба (долази, добија се) без муке и труда.
Изворни текст (OCR)
ма̏на ж хебр. 1. рл. храна у облику слатке росе или зрневља којом је, по Светом писму, бог хранио Израелце у Синајској пустињи. — Буди гладном људству мана. Шен. Не пада мана сама са неба. Засучи рукаве. Чипл. фиг. Сељаци и бескућници ... стајали су на тргу од јутра до вечери, очекујући ману која није долазила. Франг. 2. бот. а. назив за неколико врста лековити биљака и слатког сока од њих ^llasi. Сим. Реч. б. в. пламењача. Сим. Реч.