Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ма̀нда̄т

мтом 3, стр. 290

ма̀нда̄т

мандат

Стална адреса

Лема

мандат

Етимологија

Latin

Извор

том 3, стр. 290, редослед 12

  1. 1.а.

    правн. овлашћење« дато некоме да може представљати, заступати некога, радити нешто у нечије име: посланички ~, заступнички ~.

    правн. — правни, правнички
    — Конгрес сматра да је потребно ... мандат радничких савета продужити на две године. Пол. 1957.
  2. 1.б.

    налог, наредба.

    — Нека по краљевском мандату одмах кренем у птуј.
    Шен.
  3. 2.

    упутница, налог за исплату.

  4. 3.

    мн. подручја, територије које се налазе под старатељством неких великих сила.

    мн. — множина
    — Италија је поставила захтјеве на колонијалне мандате.
    ХР 1928
Изворни текст (OCR)
ма̀нда̄т, -а́та м лат. правн. 1. а. овлашћење« дато некоме да може представљати, заступати некога, радити нешто у нечије име: посланички ~, заступнички ~. — Конгрес сматра да је потребно ... мандат радничких савета продужити на две године. Пол. 1957. б. налог, наредба. — Нека по краљевском мандату одмах кренем у птуј. Шен. 2. упутница, налог за исплату. 3. мн. подручја, територије које се налазе под старатељством неких великих сила. — Италија је поставила захтјеве на колонијалне мандате. ХР 1928.