Одредница

манѝрӣра̄н

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 292

манѝрӣра̄н

манириран, манирисан

Лема

манириран

Варијанте

манирисан, манѝриса̄н

Извор

том 3, стр. 292, редослед 26

  1. извештачен, неприродан; који је прешао у манир.

    — Михиз. Манирирану учтивост има од младих дана. Уј. Једним помало манирисаним поступком он обично отпочне своју приповетку из једног животног тренутка главног јунака.
Изворни текст (OCR)
манѝрӣра̄н и манѝриса̄н, -а, -о извештачен, неприродан; који је прешао у манир. — Манирирану учтивост има од младих дана. Уј. Једним помало манирисаним поступком он обично отпочне своју приповетку из једног животног тренутка главног јунака. Михиз.