ма̀нӣр
манир
Лема
манир
Извор
том 3, стр. 292, редослед 24
- 1.
и мани́ра ж фр. 1. а начин рада; поступак.
— Модеран рат треба да се води модерно, а не средовјечним манирама!
б. начин обликовања уметничког дела; стил.
— Слике су му махом рађене у Рембрантову маниру, пуне сенки и јаких светлосних контраста.
Трећа комедија] ... стоји донекле ближе манири сувремене плаутовске талијанске комедије.
- 2.
(обично у мн.) начин живота, спољашње, вањске форме понашања, опхођења, држања.
— Тетка Дока ... била је ... мало чудних манира. Често се заборави, па звижди сокаком.
Лице му је интелигентно, манире пријатне.
- 3.
усиљено, извештачено подражавање, опонашање узора, извештаченост.
— Има у њеном ... стилу каткад реторике и манира.
Радило се тек о празној манири гдје се, као иза кулиса, сакривала биједа.
Изворни текст (OCR)
ма̀нӣр, -и́ра м и мани́ра ж фр. 1. а. начин рада; поступак. — Модеран рат треба да се води модерно, а не средовјечним манирама! Крл. б. начин обликовања уметничког дела; стил. — Слике су му махом рађене у Рембрантову маниру, пуне сенки и јаких светлосних контраста. Нед. Трећа комедија] ... стоји донекле ближе манири сувремене плаутовске талијанске комедије. Водн. 2. (обично у мн.) начин живота, спољашње, вањске форме понашања, опхођења, држања. — Тетка Дока ... била је ... мало чудних манира. Често се заборави, па звижди сокаком. Срем. Лице му је интелигентно, манире пријатне. Вел. 3. усиљено, извештачено подражавање, опонашање узора, извештаченост. — Има у њеном ... стилу каткад реторике и манира. Грол. Радило се тек о празној манири гдје се, као иза кулиса, сакривала биједа. П 1939.