Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ма̀рама

жтом 3, стр. 296

ма̀рама

марама

Лема

марама

Извор

том 3, стр. 296, редослед 15

  1. —

    (ген. мн. ма̏ра̄ма̄) тур. четвртаст комад тканине разне величине за разне потребе (за покривање или украшавање главе, врата, за брисање лица), рубац.

    ген. — генитивмн. — множинатур. — турски
    Главу јој застирала шарена марама.
    Шен.
    Извади из џепа ... мараму и обриса њоме ознојено чело.
    Ранк.
Изворни текст (OCR)
ма̀рама ж (ген. мн. ма̏ра̄ма̄) тур. четвртаст комад тканине разне величине за разне потребе (за покривање или украшавање главе, врата, за брисање лица), рубац. — Главу јој застирала шарена марама. Шен. Извади из џепа ... мараму и обриса њоме ознојено чело. Ранк.