Одредница

ма̑ран

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 296

ма̑ран

маран

Лема

маран

Варијанте

ма́ран

Извор

том 3, стр. 296, редослед 20

  1. (одр. ма̑рнӣ, -, -о̄) који је пун мара, марљив, брижљив, пажљив.

    одр. — одређени вид придева
    — Маран свијет жури у све четир стране. Вел. На плавкастом омоту ... била је марним рукописом исписана његова адреса.
    Мар.
Изворни текст (OCR)
ма̑ран, -рна, -рно и ма́ран, ма́рна, ма́рно (одр. ма̑рнӣ, -, -о̄) који је пун мара, марљив, брижљив, пажљив. — Маран свијет жури у све четир стране. Вел. На плавкастом омоту ... била је марним рукописом исписана његова адреса. Мар.