ма̀рша̄л

маршал

маршал

том 3, стр. 301, редослед 14

1.
(вок. ма̏рша̄ле) фр. 1 највиши официрски чин у војсци (неких држава).
вок. — вокатив
2.
старешина војне куће владаоЧеве: ~ двора.
history
ист. — историјски, историја

Изворни текст (OCR)

ма̀рша̄л, -а́ла м (вок. ма̏рша̄ле) фр. 1. највиши официрски чин у војсци (неких држава). 2. ист. старешина војне куће владаоЧеве: ~ двора.