Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ма̀рљив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 299

ма̀рљив

марљив

Стална адреса

Лема

марљив

Извор

том 3, стр. 299, редослед 28

  1. —

    који ради с вољом, који се залаже на послу, у коме се испољава, показује воља за рад, вредан, ревностан.

    с — средњи род
    — Уз марљиви полазак предавања посјећивао је јавне књижнице. Ђал. Марљиве руке нису почивале све до јутра.
    Јонке.
Изворни текст (OCR)
ма̀рљив, -а, -о који ради с вољом, који се залаже на послу, у коме се испољава, показује воља за рад, вредан, ревностан. — Уз марљиви полазак предавања посјећивао је јавне књижнице. Ђал. Марљиве руке нису почивале све до јутра. Јонке.