марљиво

марљиво, с много воље, приљежно се посветити каквом послу, не мичући се од њега; заузети, стећи ~ истаћи се; из места спорт. без залета; места! склањај(те) се!; ~ под сунцем могућност живљења, живот; највише ~ највиши чинилац у држави (председник републике, владар); на лицу места 1) тамо где се нешто десило, догодило 2) сместа, одмах; на месту 1) сместа, одмах. — Баци се ничице на узглавље и на мест заспа. Ћос. Б. 2) (убити) нанети рану, задати ударац који изазива наглу, тренутну смрт; на његовом месту у његовим приликама, могућностима; на првом месту пре свега; пре свих; на (свом) месту (бити) 1) (о примедби, поступку) уместан, тачан, правилан; 2) (о личности) честит, ваљан; не држи га место не може да се скраси, нигде се не смирује; ни с места не може ни да се макне; опште ~ (нпр. у уметничком делу) уобичајен мотив, предмет; помакни се (помери се) с (тог) места нар. шта говориш! (кад неко каже што неумесно или страшно); радно ~ посао, служба, дужност на послу; место вршења службе; срце му је стало на место, срце му ј е на месту задовољан је. место (ме̏сто), ијек. мјесто (мје̏сто), предл. 1. с речју у генитиву показује да је оно што је њиме одређено нечим замењено. — У глави врача као да је мјесто мождана имао тешко олово. Шен. Место њива и пашњака беше ту густа шума. Вес. 2. (у прилошој служби) на почетку реченица и израза којима се помиње нешто што није реализовано, него је замењено другом радњом, решењем и сл. — Мјесто у Чачански одред, Фића и ја вратили смо се у Крагујевац. Чол. Мјесто да премеће луг на огњишгту, он збијао шале с дјецом. Тур.