Одредница

ма̏тица

жтом 3, стр. 310

ма̏тица

матица QA: medium

Стална адреса

Лема

матица

Извор

том 3, стр. 310, редослед 1

  1. 1.а.

    пчела што леже јаја из којих се излегу младе пчеле и стварају нови ројеви.

    — Збуњене су пчеле без матице.
    Њег.
  2. 1.б.

    ћелија, станица од које су дељењем постале друге ћелије cellula nater. Батут.

  3. 2.

    фиг. изворно, централно место, крај одакле неко води порекло, колевка.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Босна је матица фрањевачког реда.
    Водн.
    Све су вредности доношене с југа, из матице, из Србије.
    Петр. В.
  4. 3.

    (Матица) назив низа наших књижевних друштава основаних у Х1Х в. у циљу неговања националне културе: ~ српска, ~ хрватска, ~ исељеника и др.

    в. — (после броја) векдр. — друго
  5. 4.

    средина речног корита где је водена струја најјача и вода најдубља.

    — Буновни људи су веслали оштро, али јака матица их је ипак ухватила.
    Андр. И.
    Ношена матицом вјерника ... стискала је дијете једном руком, а другом га бранила од срнулог поклоничког стада.
    Божић
  6. 5.

    адм. главна службена књига у коју се уписују подаци о рођеним, венчаним или умрлим: ~ рођених, ~ венчанихХ, ~ умрлих.

    адм. — администрација
    — Матица је у манастиру. Сви смо у њему крштени.
    Мат.
  7. 6.

    шупаљ ваљак са жлебовима у које се уклапају завојци завртња. Физ.

    physics
    физ. — физика
  8. 7.а.

    (у атрибутској служби, често у полусложеницама) главна, матична.

    — Два реда кућа с обје стране друма воде к матици цркви у Комлетинце.
    Павл.
    Реши се да напусти текијV-матицу из које је проширио славу реда.
    Андр. И.
  9. 7.б.

    која управља, владајућа, господарећа.

    — Колоније су ... под директном власти империјалистичке државе, матице-земље.
    ОГ
  10. 8.

    в. матрица (2). Р-К Реч.

  11. 9.

    материца; матерично обољење. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински

Фразе

~ јединка зоол. јединка из које пупљењем постају све остале јединке задруге (у корала и других дупљара који живе у великим скупинама).
Терм. 4
Изворни текст (OCR)
ма̏тица ж 1. а. пчела што леже јаја из којих се излегу младе пчеле и стварају нови ројеви. — Збуњене су пчеле без матице. Њег. б. ћелија, станица од које су дељењем постале друге ћелије cellula nater. Батут. 2. фиг. изворно, централно место, крај одакле неко води порекло, колевка. — Босна је матица фрањевачког реда. Водн Све су вредности доношене с југа, из матице, из Србије. Петр. В. 3. (Матица) назив низа наших књижевних друштава основаних у Х1Х в. у циљу неговања националне културе: ~ српска, ~ хрватска, ~ исељеника и др. 4. средина речног корита где је водена струја најјача и вода најдубља. — Буновни људи су веслали оштро, али јака матица их је ипак ухватила. Андр. И. фиг. Ношена матицом вјерника ... стискала је дијете једном руком, а другом га бранила од срнулог поклоничког стада. Божић. 5. адм. главна службена књига у коју се уписују подаци о рођеним, венчаним или умрлим: ~ рођених, ~ венчанихХ, ~ умрлих. — Матица је у манастиру. Сви смо у њему крштени. Мат. 6. физ. шупаљ ваљак са жлебовима у које се уклапају завојци завртња. Физ. 3. 7. (у атрибутској служби, често у полусложеницама) а. главна, матична. — Два реда кућа с обје стране друма воде к матици цркви у Комлетинце. Павл. Реши се да напусти текијV-матицу из које је проширио славу реда. Андр. И. б. која управља, владајућа, господарећа. — Колоније су ... под директном власти империјалистичке државе, матице-земље. ОГ. 8. в. матрица (2). Р-К Реч. 9. покр. материца; матерично обољење. Вук Рј.