Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ма̀хнито̄ст

жтом 3, стр. 314

ма̀хнито̄ст

махнитост

Лема

махнитост

Извор

том 3, стр. 314, редослед 25

  1. —

    стање и особина онога који је махнит, лудило.

    — Кад почне нешто бранити ... занесе се до махнитости. Сек. А има ли веће махнитости и будалаштине, него кад свом силом хоћеш да се бориш с лавовима?
    Вел.
Изворни текст (OCR)
ма̀хнито̄ст, -ости ж стање и особина онога који је махнит, лудило. — Кад почне нешто бранити ... занесе се до махнитости. Сек. А има ли веће махнитости и будалаштине, него кад свом силом хоћеш да се бориш с лавовима? Вел.