ма́хнути
махнути QA: medium
Лема
махнути
Извор
том 3, стр. 314, редослед 27
- 1.а.
учинити покрет (руком или другим којим делом тела или и каквим предметом који се држи у руци).
— Док се владика пео у кола, кочијаш поправи кићанке и поносно махну својим бичем.
Вјетрић би шумећи кадикад махнуо плетеним завјесама.
- 1.б.
дати знак покретом.
— Поп слабо махну руком, као да му приђемо.
А сада чујмо!
— махну Регистар говорнику.
- 2.
ударити, распалити.
— Она у тренутку истрже Микин нож иза припашаја и махну по голој мишици. Крв шикну.
Кано муња кад о гвожђе махне, триста махом избије искара2.
- 3.
оставити на миру (кога), престати дирати.
— Молио је старац и преклињао јако да га махне, јер се он не зове тако.
- 4.
брзо проћи, отићи.
dialectal— Волим махнут преко Горе Црне ... но у дому страховати свому.
Фразе
ани (се), мани ме (се), ма'ни га (се) и сл. остави ме (га и сл.) на миру, не досађуј.
Пододреднице
1. оканити се, проћи се (чега), оставити што. — Сто десница на те ријечи оружја се ма'ну љута. Маж. И. »Слога« је проповедала странкама да се махну међусобне борбе. Јов. С. 2. покр. хитро се покренути, брзо отићи. —У то доба дух му у зрак вину, кано соко са гнијезда сиви, па се махну пре'о свијета бијела. Март
Изворни текст (OCR)
ма́хнути, ма̑хне̄м сврш. 1. а. учинити покрет (руком или другим којим делом тела или и каквим предметом који се држи у руци). — Док се владика пео у кола, кочијаш поправи кићанке и поносно махну својим бичем. Чипл. фиг. Вјетрић би шумећи кадикад махнуо плетеним завјесама. Шимун. б. дати знак покретом. — Поп слабо махну руком, као да му приђемо. Лаз. Л. А сада чујмо! — махну Регистар говорнику. Ков. А. 2. ударити, распалити. — Она у тренутку истрже Микин нож иза припашаја и махну по голој мишици. Крв шикну. Коч. Кано муња кад о гвожђе махне, триста махом избије искара2. Март. 3. оставити на миру (кога), престати дирати. — Молио је старац и преклињао јако да га махне, јер се он не зове тако. Змај. 4. покр. брзо проћи, отићи. — Волим махнут преко Горе Црне ... но у дому страховати свому. Март.