Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ма́цин

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 316

ма́цин

мацин

Лема

мацин

Извор

том 3, стр. 316, редослед 1

  1. 1.

    који припада маци ма́цина тра́ва ж 1. одољен. Сим. Реч.

    botany
    ж — женски родбот. — ботаника
  2. 2.

    назив за више биљака из пор. уснатица. Сим. Реч. ма́цино зла̑то с мин. врста лискуна златнометалног сјаја. Тућ. ма́цити (се), ма̑цӣ (се) котити се (о мачки). Вук Рј.

    пор. — породица, породичнос — средњи родмин. — минералогија
Изворни текст (OCR)
ма́цин, -а, -о који припада маци. ма́цина тра́ва ж бот. 1. одољен. Сим. Реч. 2. назив за више биљака из пор. уснатица. Сим. Реч. ма́цино зла̑то с мин. врста лискуна златнометалног сјаја. Тућ. ма́цити (се), ма̑цӣ (се) котити се (о мачки). Вук Рј.