Одредница

маши́на

жтом 3, стр. 318

маши́на

машина

Лема

машина

Извор

том 3, стр. 318, редослед 35

  1. 1.а.

    исп. строј општи назив за сложеније уређаје којима се енергија (топлотна, електрична, водена) претвара у механички рад: парна ~, фабричке, творничке машине.

    исп. — испореди
    — Машина ће учинити радну снагу непотребном.
    Уј.
    Кад машина буде у изобиљу, све ће бити моrуће.
    Дав.
  2. 1.б.

    (с атрибутом или без њега) општи назив за механизме као оруђа за рад: писаћа, тиnкаћа ~, шиваћа ~, ~ за месо, ~ за прање рубља, ~ за умножавање, ~ за шишање итд.

    с — средњи родитд. — и тако даље
  3. 2.

    моторно возило (аутомобил, авион, воз, влак); локомотива.

    — Остало ми је мало неповјерења у те људе што се возе аутомобилима. Машине учесташе и ми почесмо да се навикавамо на њих.
    Лал.
    Затим би јекнуо отегнут ... пискут, па опет ... покрет машине.
    Десн.
  4. 3.

    кутија с палидрвцима; жижица, шибица.

    folk
    нар. — народскис — средњи род
    — Креснух машину и запалих свећу.
    Вес.
  5. 4.

    чврста организација и особље неке заједнице (државе, војске и сл.): гласачка ~, државна ~, ратна ~.

    сл. — слично
  6. 5.а.

    фиг. онај који без размишљања, аутоматски извршава наређења или врши какав посао, робот, аутомат.

    pejorative
    фиг. — фигуративно, у преносном смислупеј. — пејоративно
    — У уреду постану машине, мртва тјелеса, којима се тури у руке перо да пишу.
    Коз. Ј.
    Они не воле човека који мисли, него машину.
    Вас.
  7. 5.б.

    онај који ради брзо и тачно.

    — Смислова погрешно сматрају машином ... Таљ је права машина, јер... предност почетног потеза непогрешно претвара у победу. Пол. 1958.

Фразе

~ алатљика в. уз алатљика (изр.); паклена ~ диверзантско оруђе, експлозив с механизмом којим је регулисан моменат експлози̏је.
Изворни текст (OCR)
маши́на ж исп. строј 1. а. општи назив за сложеније уређаје којима се енергија (топлотна, електрична, водена) претвара у механички рад: парна ~, фабричке, творничке машине. — Машина ће учинити радну снагу непотребном. Уј. Кад машина буде у изобиљу, све ће бити моrуће. Дав. б. (с атрибутом или без њега) општи назив за механизме као оруђа за рад: писаћа, тиnкаћа ~, шиваћа ~, ~ за месо, ~ за прање рубља, ~ за умножавање, ~ за шишање итд. 2. моторно возило (аутомобил, авион, воз, влак); локомотива. — Остало ми је мало неповјерења у те људе што се возе аутомобилима. Машине учесташе и ми почесмо да се навикавамо на њих. Лал. Затим би јекнуо отегнут ... пискут, па опет ... покрет машине. Десн. 3. нар. кутија с палидрвцима; жижица, шибица. — Креснух машину и запалих свећу. Вес. 4. чврста организација и особље неке заједнице (државе, војске и сл.): гласачка ~, државна ~, ратна ~. 5. фиг. пеј. а. онај који без размишљања, аутоматски извршава наређења или врши какав посао, робот, аутомат. — У уреду постану машине, мртва тјелеса, којима се тури у руке перо да пишу. Коз. Ј. Они не воле човека који мисли, него машину. Вас. б. онај који ради брзо и тачно. — Смислова погрешно сматрају машином ... Таљ је права машина, јер... предност почетног потеза непогрешно претвара у победу. Пол. 1958.