маши́рати
маширати
Лема
маширати
Извор
том 3, стр. 319, редослед 20
- —
в. марширати.
folk— Пантина чета већем машира ма. ма̏шити", -ӣм сврш. 1. бацити.
— Кад нас једном зграби смрт па у ништа маши, пољупци ће живет у ђулићи. неши.
2. проћи, мимоићи; прећи.
— Нису Турци још машили ријеку.
Пододреднице
1. посегнути (руком или нечим у руци) за чим; дохватити, узети. — Капетан се маши у џеп, даде ... десетачу. Матош. Милан се маши отворене кутије конзерве и поче да гребе по њеном дну. Јак. 2. допрети, заћи у неку средину, дохватити се. — Машише се неба и облака. Радич. Кад се сунце већ машило запада ... све друштво на друштванца се распада. Марк. Ф. 3. попети се, бацити се. — Смрт се маши на рамена своме коњу. Креш. Маших јој се на у̏ е̄7у̏кфе̄е̄е̄жте̏у̏ »* широка крила, ко̑ стријела ја полећех дому. Ств. 1948. ма̏шити?, -ӣм несврш. служити, читати мису, машу. В. пр. уз маша
Изворни текст (OCR)
маши́рати, ма̀шӣра̄м несврш. нар. в. марширати. — Пантина чета већем машира. ма. ма̏шити", -ӣм сврш. 1. бацити. — Кад нас једном зграби смрт па у ништа маши, пољупци ће живет у ђулићи. неши. Змај. 2. проћи, мимоићи; прећи. — Нису Турци још машили ријеку. Март.