ма̀ђија

мађија

Лема

мађија

Извор

том 3, стр. 268, редослед 29

1.
(обично мн.) предмет којим се врача; чини, враџбина.
мн. — множина
— Ово је неко мени подбацио мађије па немам дјеце.
Ћор.
2.
в. магија (1).
— Ухватио га страх од тих речи и очију, од мађије која се крије у њима.
Вучо

Изворни текст (OCR)

ма̀ђија ж 1. (обично мн.) предмет којим се врача; чини, враџбина. — Ово је неко мени подбацио мађије па немам дјеце. Ћор. 2. в. магија (1). — Ухватио га страх од тих речи и очију, од мађије која се крије у њима. Вучо.