ма̑јка
мајка
Лема
мајка
Извор
том 3, стр. 272, редослед 18
- 1.
она што је родила онима које је ро ила; фиr. оно од чега друго што потиче.
— Чиста је љубав мајка идеала.
- 2.
(ма́јка) назив одмила за бабу (унучићима) и за свекрву или старију жену уопште.
- 3.
фиг. особа која штити и помаже: ђачка ~, сиротињска ~.
— Мајка је он, а не старешина.
- 4.
фиг. (често уз речи: земља, домовина, отаџбина и сл.) хранитељка, родитељка.
— Нека је хвала природи, мајци нашој земљи.
- 5.
(само дат. мајци) у емоционалном говору за појачавање исказа: заиста, сигурно.
— Дошао да отме имање од наше деце, али га неће мајци уживати.
редовница, опатица.
Фразе
жалосна (јадна) ти (му) мака разг. каже се о неком који је достојан сажаљења, бедан, кукаван; као од мајке рођен потпуно наг, го; Мајка божја Богородица; ~ му стара блага грдња; еуф. уместо псовке; опити се (бити пијан) као ~ бити сасвим пијан; часна
Изворни текст (OCR)
ма̑јка ж 1. она што је родила онима које је ро ила; фиr. оно од чега друго што потиче. — Чиста је љубав мајка идеала. Уј. 2. (ма́јка) назив одмила за бабу (унучићима) и за свекрву или старију жену уопште. 3. фиг. особа која штити и помаже: ђачка ~, сиротињска ~. — Мајка је он, а не старешина. Ћос. Д. 4. фиг. (често уз речи: земља, домовина, отаџбина и сл.) хранитељка, родитељка. — Нека је хвала природи, мајци нашој земљи. Хорв. 5. (само дат. мајци) у емоционалном говору за појачавање исказа: заиста, сигурно. — Дошао да отме имање од наше деце, али га неће мајци уживати. Ћос. Б.