ма̑јковић
мајковић
Лема
мајковић
Извор
том 3, стр. 273, редослед 3
- 1.
јуначина, делија.
— Јест, мајковић многи бесмртијем дише. И вечност га зове, зове себи ближе.
- 2.
(вок.) узвик у сриби и претњи, за појачавање непосредног обраћања.
— Е па, мајковићу, оно има, има, ал ово претерала дара меру!
— срдио се председник.
Изворни текст (OCR)
ма̑јковић м 1. јуначина, делија. — Јест, мајковић многи бесмртијем дише. И вечност га зове, зове себи ближе. Змај. 2. (вок.) узвик у сриби и претњи, за појачавање непосредног обраћања. — Е па, мајковићу, оно има, има, ал ово претерала дара меру! — срдио се председник. Рад. Д