Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ма̀љушно̄ст

жтом 3, стр. 286

ма̀љушно̄ст

маљушност

Лема

маљушност

Извор

том 3, стр. 286, редослед 30

  1. —

    особина онога који је маљушан и онога што је маљушно, сићушност.

    — Човјек и природа
    — онај у својој маљушности, ова у бескрајној величини.
    Војн.
    Овакове дневне сласти крај све своје маљушности плету за нас на)
    — јаче везове љубави.
    Ђал.
Изворни текст (OCR)
ма̀љушно̄ст, -ости ж особина онога који је маљушан и онога што је маљушно, сићушност. — Човјек и природа — онај у својој маљушности, ова у бескрајној величини. Војн. Овакове дневне сласти крај све своје маљушности плету за нас на)- јаче везове љубави. Ђал.