Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ма̏ња

жтом 3, стр. 295

ма̏ња

мања

Лема

мања

Извор

том 3, стр. 295, редослед 2

  1. —

    место међу обрвама које се набере кад се човек љути или кад дубоко

    dialectal
    покр. — покрајински
    размишља; исп. повије. — Пуче пушка из зеленог луга и погоди Фејзу момче младо, међу очи гдје мању саставља.
    НПХ
Изворни текст (OCR)
ма̏ња2 ж покр. место међу обрвама које се набере кад се човек љути или кад дубоко размишља; исп. повије. — Пуче пушка из зеленог луга и погоди Фејзу момче младо, међу очи гдје мању саставља. НПХ.