Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ма̏њкати

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 295

ма̏њкати

мањкати

Лема

мањкати

Варијанте

ма̀њкати

Етимологија

Italian

Извор

том 3, стр. 295, редослед 21

  1. 1.

    несврш. не бити довољно, недостајати.

    несврш. — несвршени глагол
    — И с трговином било невоље: роба истекла, а новца мањкало.
    Леск. Ј.
    Трговцима и предузимачима не мањка.
    Радул.
  2. 2.

    сврш црћи, липсати, пропасти (обично о животињама).

    — Замислио се Ненад] ... као да му мањкало најваљастије говече.
    Ад.
    Човек брзо оздравио, али псето мањкало је.
    Нед.
Изворни текст (OCR)
ма̏њкати и ма̀њкати, -а̄м тал. 1. несврш. не бити довољно, недостајати. — И с трговином било невоље: роба истекла, а новца мањкало. Леск. Ј. Трговцима и предузимачима не мањка. Радул. 2. сврш. црћи, липсати, пропасти (обично о животињама). — Замислио се Ненад] ... као да му мањкало најваљастије говече. Ад. Човек брзо оздравио, али псето мањкало је. Нед.