Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мѐзимац

мтом 3, стр. 330

мѐзимац

мезимац

Лема

мезимац

Варијанте

мези́мац

Извор

том 3, стр. 330, редослед 32

  1. 1.

    најмлађи син; мушко дете које родитељи највише воле и мазе; миљеник.

    — Мајка и мезимац се гледаху очи у очи.
    Сек.
    Само си првому сину мезимцу надјела фино господско име.
    Михољ.
  2. 2.

    фиг. мали прст.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Грилазе к дланима оним големим на којим, између палца и прста мезимца, њишу се зрели сибирски усјеви.
    Наз.
Изворни текст (OCR)
мѐзимац, -ӣмца и мези́мац, -мца м 1. најмлађи син; мушко дете које родитељи највише воле и мазе; миљеник. — Мајка и мезимац се гледаху очи у очи. Сек. Само си првому сину мезимцу надјела фино господско име. Михољ. 2. фиг. мали прст. — Грилазе к дланима оним големим на којим, између палца и прста мезимца, њишу се зрели сибирски усјеви. Наз.