Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мека̀ничкӣ

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 356

мека̀ничкӣ

меканички

Лема

меканички

Извор

том 3, стр. 356, редослед 3

  1. 1.

    који се односи на механику.

  2. 2.

    који има механизам; који ради, креће се помоћу механизма: ~ чекић, ~ тестера, пила, ~ возило.

  3. 3.

    физички, који има физичко деловање.

    — Осим механичког рада морске воде постоји и њен кемијскИ рад.
    ОГ
  4. 4.

    који се врши без учешћа воље, аутоматски.

    — Преписивање је сматрао ... као механички посао.
    Срем.
  5. 5.

    в. механистички.

    — Његово чисто механичко схватање материје ... одбацује. Ант.
  6. 6.

    в. механичарски.

    — Саградио га је У једној малој механичкој радионици.
    Аут.
Изворни текст (OCR)
мека̀ничкӣ, -а̄, -о̄ 1. који се односи на механику. 2. који има механизам; који ради, креће се помоћу механизма: ~ чекић, ~ тестера, пила, ~ возило. 3. физички, који има физичко деловање. — Осим механичког рада морске воде постоји и њен кемијскИ рад. ОГ. 4. који се врши без учешћа воље, аутоматски. — Преписивање је сматрао ... као механички посао. Срем. 5. в. механистички. — Његово чисто механичко схватање материје ... одбацује. Ант. 1. 6. в. механичарски. — Саградио га је У једној малој механичкој радионици. Аут.