мѐкача

мекача QA: medium

мекача

том 3, стр. 332, редослед 9

1.
(ген. мн. ме̏ка̄ча̄) биљка влажних предела из пор. каћуна lclroantles monoplVllos. ЕЛ3.
botany
ген. — генитивмн. — множинабот. — ботаникапор. — породица, породично
2.
агр. врста јабуке. Вук Рј.
dialectal
покр. — покрајински

Изворни текст (OCR)

мѐкача ж (ген. мн. ме̏ка̄ча̄) 1. бот. биљка влажних предела из пор. каћуна lclroantles monoplVllos. ЕЛ3. 2. агр. покр. врста јабуке. Вук Рј.