Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ме̏ко

прилтом 3, стр. 332

ме̏ко

меко QA: medium

Лема

меко

Извор

том 3, стр. 332, редослед 24

  1. 1.

    (комп. ме̏кше̄ и ме̏кше) 1 на мек начин, благо, нежно; нечујно, лако. у меком стању, постижући или задржавајући кухано јаје. Крањч. Стј.

    комп. — компаратив
    — Да л мого̑ сам слутити овога јутра ... да ћу ти меко шаптати ријечи.
    Цес. Д.
    Држаље меко лупну у леји. Поп. Ј.
  2. 2.

    мекоћу.

    Онда је прогутао хладно меко
Изворни текст (OCR)
ме̏ко прил. (комп. ме̏кше̄ и ме̏кше) 1. на мек начин, благо, нежно; нечујно, лако. — Да л мого̑ сам слутити овога јутра ... да ћу ти меко шаптати ријечи. Цес. Д. Држаље меко лупну у леји. Поп. Ј. 2. у меком стању, постижући или задржавајући мекоћу. — Онда је прогутао хладно меко кухано јаје. Крањч. Стј.