Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

меку́шац

мтом 3, стр. 333

меку́шац

мекушац

Стална адреса

Лема

мекушац

Извор

том 3, стр. 333, редослед 29

  1. 1.

    човек слабе воље, слабић; неотпоран човек.

    — Не клону он духом, као што би урадио многи мекушац по духу, већ одлучи да се сам бори.
    Дом.
    То су заправо све сами мекушци, лијени, кукавељи.
    Крл.
  2. 2.

    мн. коло животиња меког тела без чланака, покривеног меким омотачем и обично заштићеног љуштуром lollusca. Терм.

    zoology
    мн. — множиназоол. — зоологија
  3. 3.

    агр. орах с меком љуском. Тод.з вж »«

    с — средњи род
Изворни текст (OCR)
меку́шац, -ша м 1. човек слабе воље, слабић; неотпоран човек. — Не клону он духом, као што би урадио многи мекушац по духу, већ одлучи да се сам бори. Дом. То су заправо све сами мекушци, лијени, кукавељи. Крл. 2. мн. зоол. коло животиња меког тела без чланака, покривеног меким омотачем и обично заштићеног љуштуром lollusca. Терм. 4. 3. агр. орах с меком љуском. Тод.з вж »«