Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мело̀дика

жтом 3, стр. 335

мело̀дика

мелодика

Стална адреса

Лема

мелодика

Етимологија

Greek

Извор

том 3, стр. 335, редослед 23

  1. 1.

    скуп карактеристика мелодија једне стилске епохе, етничке целине, једног аутора и сл.; музички, мелодични елементи у нечему (у говору, језику, неком шуму и др.).

    сл. — сличнодр. — друго
    — Та мелодика говора је оно што даје речима и фразама специфичну нијансу.
    Петр. В.
    Оног познатог »хајновског« духа, оне песнику прирођене мелодике ... ретко када сам налазио].
    Цар М.
    Конструкција је масивне романске форме, транспониране у јужњачку мелодику.
    Бат.
  2. 2.

    наука о мелодији.

Изворни текст (OCR)
мело̀дика ж грч. 1. скуп карактеристика мелодија једне стилске епохе, етничке целине, једног аутора и сл.; музички, мелодични елементи у нечему (у говору, језику, неком шуму и др.). — Та мелодика говора је оно што даје речима и фразама специфичну нијансу. Петр. В. Оног познатог »хајновског« духа, оне песнику прирођене мелодике ... ретко када сам налазио]. Цар М. фиг. Конструкција је масивне романске форме, транспониране у јужњачку мелодику. Бат. 2. наука о мелодији.