мера̀клија
мераклија
Лема
мераклија
Извор
том 3, стр. 340, редослед 13
- —
тур. разr. и онај који ужива у нечему, љубитељ.
dialectal— Очи му сјају као у човјека који је мераклија и на добру пушку и на лијепо женско. Андр. И. Алај везе, мераклија!
Изворни текст (OCR)
мера̀клија м тур. разr. и покр. онај који ужива у нечему, љубитељ. — Очи му сјају као у човјека који је мераклија и на добру пушку и на лијепо женско. Андр. И. Алај везе, мераклија! Јел.