мѐра̄ч
мерач
Лема
мерач
Извор
том 3, стр. 341, редослед 6
- 1.
ијек. мјѐра̄ч, м 1. онај који што мери; геометар: ~ времена, ~ брзине.
— Григорије стаде на ... плочу ваrе].
— Пет, шест и по, шкљоцајући металном закачком, одреди мерач.
Мјерачи иду из села у село, наши момци им носе велике бијеле амреле и апарате.
- 2.
справа за мерење чега.
Изворни текст (OCR)
мѐра̄ч, -а́ча, ијек. мјѐра̄ч, м 1. онај који што мери; геометар: ~ времена, ~ брзине. — Григорије стаде на ... плочу ваrе]. — Пет, шест и по, шкљоцајући металном закачком, одреди мерач. Моск. Мјерачи иду из села у село, наши момци им носе велике бијеле амреле и апарате. Андр. И. 2. справа за мерење чега.