Одредница

ме̏ра

жтом 3, стр. 340

ме̏ра

мера, мјера QA: high

Лема

мера

Варијанте

мјера, мје̏ра

Извор

том 3, стр. 340, редослед 8

  1. 1.а.

    јединица за мерење (дужине, тежине, површине и др.); предмет који служи за мерење: систем мера, децималне мере.

    др. — друго
    — Нове се мере свуда увеле.
    Змај
    Стоји људско срце, та очајна мера ствари у космосу.
    Дуч.
    в. мерило (1). — — У суду је, веле, једна мера за Латине, а друга за наше.
  2. 2.а.

    димензије делова тела измерене при изради одеће и обуће: узети меру, сашити по мери.

  3. 2.б.

    количина измерене робе; мерење робе: зкидати на мери.

  4. 3.а.

    величина, опсег, износ; степен.

    — Око ... цркве ... посадевата топовска ђулета од сваке мере.
    Нен. М.
    Сатник је поставио врло високу мјеру коју је хтио да прескочи.
    Крл.
    Казна по мјери кривње. Мј. 192б.
  5. 3.б.

    одговарајућа, пожељна величина или степен; нормална, допуштена величина, граница.

    — И у злу треба знати меру.
    Стан.
    Она је од оних мирних жена које се нигда преко мјере не упаљују.
    Ивак.
  6. 3.в.

    држање које одговара прилици; одмереност, такт.

    — У свему тврда и хладна грађанска мера и умереност.
    Андр. И.
    Ако су ... добиле добар узгој, знат ће држати мјеру.
    Баз.
  7. 4.

    (обично мн.) средства, поступци, радње предузете у неком циљу.

    мн. — множина
    — Тај ауторитет може се одржавати и без драконских мера.
    Јов. С.
    Утврђује најопсежније обрамбене и навалне мјере.
    Цар Е.
  8. 5.

    намера.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Моrла би га мјера намјерити, мого̑ би нам јада задавати.
    НПХ
    Један другом истину залаже, па и своје тајне мјере каже.
    Март.
  9. 6.а.

    и метр. ритмичка јединица, метар, такт; елеменат, део ритмичке јединице.

    music
    муз. — музикаметр. — метрика
    — Аутор посвећује главни садржај књиге самом тактирању ... у свим могућим мјерама и за све ... варијанте темпа.
    Обз. 1932
    Сви остали гласови, стабилизацијом на првој наглашеној мери, дају ошгрину ритма.
    Коњов.
  10. 6.б.

    смењивање наглашених и ненаглашених гласова, ритмичких елемената, ритам, такт.

    — Онда и фаун и звјериње стану по мјери плесат.
    Марет.
    Кад пролазе крај Цике и Зорке, ударе промијењеном, јако наглашеном мјером живље.
    Кал.

Фразе

враћати истом мером поступати на исти начин; светити се да(ва)ти (своју) пуну меру максимално се заложити, залагати; показ(ив)ати сву своју вредност; дошло (стало) му срце на меру задовољан је; жива ~ тежина живих животиња (у трговању стоком); знати меру бити у чему умерен; изгубити (превршити) меру прећи границу допуштеног; мера-вера мера, вага не лаже; на сву меру сасвим, потпуно; над сву меру изнад свега; по мери рус. у складу (с чим), према томе. — Настадоше ... престројавања, по мери како је који батаљон наилазио. Лаз. М.; превршити меру претерати у чему; прешла дара меру постало је неподношљиво; скупља дара него мера скупљи додаци од главне ствари; стајати на мери не мењати се; узети неком меру нар. подр. истући.
Изворни текст (OCR)
ме̏ра, ијек. мје̏ра, ж 1. а. јединица за мерење (дужине, тежине, површине и др.); предмет који служи за мерење: систем мера, децималне мере. — Нове се мере свуда увеле. Змај. фиг. Стоји људско срце, та очајна мера ствари у космосу. Дуч. б. в. мерило (1). — У суду је, веле, једна мера за Латине, а друга за наше. Мат. 2. а. димензије делова тела измерене при изради одеће и обуће: узети меру, сашити по мери. б. количина измерене робе; мерење робе: зкидати на мери. 3. а. величина, опсег, износ; степен. — Око ... цркве ... посадевата топовска ђулета од сваке мере. Нен. М. Сатник је поставио врло високу мјеру коју је хтио да прескочи. Крл. Казна по мјери кривње. Мј. 192б. б. одговарајућа, пожељна величина или степен; нормална, допуштена величина, граница. — И у злу треба знати меру. Стан. Она је од оних мирних жена које се нигда преко мјере не упаљују. Ивак. в. држање које одговара прилици; одмереност, такт. — У свему тврда и хладна грађанска мера и умереност. Андр. И. Ако су ... добиле добар узгој, знат ће држати мјеру. Баз. 4. (обично мн.) средства, поступци, радње предузете у неком циљу. — Тај ауторитет може се одржавати и без драконских мера. Јов. С. Утврђује најопсежније обрамбене и навалне мјере. Цар Е. 5. покр. намера. — Моrла би га мјера намјерити, мого̑ би нам јада задавати. НПХ. Један другом истину залаже, па и своје тајне мјере каже. Март. 6. муз. и метр. а. ритмичка јединица, метар, такт; елеменат, део ритмичке јединице. — Аутор посвећује главни садржај књиге самом тактирању ... у свим могућим мјерама и за све ... варијанте темпа. Обз. 1932. Сви остали гласови, стабилизацијом на првој наглашеној мери, дају ошгрину ритма. Коњов. б. смењивање наглашених и ненаглашених гласова, ритмичких елемената, ритам, такт. — Онда и фаун и звјериње стану по мјери плесат. Марет. Кад пролазе крај Цике и Зорке, ударе промијењеном, јако наглашеном мјером живље. Кал.