ме̏рити
мерити
Лема
мерити
Извор
том 3, стр. 341, редослед 28
- 1.а.
ијек. мје̏рити, несврш а. утврђивати величину или количину (димензије, тежину и др.) нечега; издвајати у одређеном обиму, утврђујући величину или количину издвојеног, одмеравати: ~ раздаљину, ~ земљиште.
— Зар ја ... да мерим гејаку за дваест пара чивита?
Чуле се капље како тихо и одмјерено мјере вјечност.
- 1.б.
утврђивати јачину, степен, бројни износ (нечега): ~ притисак, ~ пулс, ~ температуру.
- 2.а.
фиг. ценити, оцењивати.
— Он је сав свијет мјерио својим поштењем.
Процвала су пролећа и младости, ја их нисам мерио заносом срца. Петр.
- 2.б.
пажљиво, оштро, оцењујући посматрати.
— Трсатске луке мрким и пријетећим погледом мјере невјерну Ријеку.
Дуго је он из високе траве ... мјерио тога туђинца.
- 3.
имати одређену величину, тежину, износ и сл., износити.
— Костур ... мјери од главе до репа
- 30.
стопа. В 1885. Ниједан од ова три човека ... није мерио мање од сто килограма. Ћос. Б.
- 4.
циљати, гађати.
archaic— На што мјериш џефердаром, Драuко?
Куд мјери, туд обара.
Пододреднице
1. повр. од мерити (1а, 2б). — После се враћају у варош, мерећи се свакога дана у првој магази. Срем. Све се мери, кинђури се, кочопери. Змај. 2. уз. повр. од мерити (2б). — Поздрављају се, мере се од главе до пете. Срем. Стадоше једна насупрот другој, мјерећи се дуго очима. Бен. 3. а. одмеравати снагу, борити се. — Ти ћеш се голорук мјерити с оружаном разбојском четом? Шен. б. имати једнаку или приближну вредност, бити раван некоме. — Који писац би се могао мјерити са Достојевским? Матош
Изворни текст (OCR)
ме̏рити, -ӣм, ијек. мје̏рити, несврш. 1. а. утврђивати величину или количину (димензије, тежину и др.) нечега; издвајати у одређеном обиму, утврђујући величину или количину издвојеног, одмеравати: ~ раздаљину, ~ земљиште. — Зар ја ... да мерим гејаку за дваест пара чивита? Лаз. Л. фиг. Чуле се капље како тихо и одмјерено мјере вјечност. Тур. б. утврђивати јачину, степен, бројни износ (нечега): ~ притисак, ~ пулс, ~ температуру. 2. фиг. а. ценити, оцењивати. — Он је сав свијет мјерио својим поштењем. Коз. Ј. Процвала су пролећа и младости, ја их нисам мерио заносом срца. Петр. В. б. пажљиво, оштро, оцењујући посматрати. — Трсатске луке мрким и пријетећим погледом мјере невјерну Ријеку. Кум. Дуго је он из високе траве ... мјерио тога туђинца. Ћоп. 3. имати одређену величину, тежину, износ и сл., износити. — Костур ... мјери од главе до репа 30 стопа. В 1885. Ниједан од ова три човека ... није мерио мање од сто килограма. Ћос. Б. 4. заст. циљати, гађати. — На што мјериш џефердаром, Драuко? Њег. Куд мјери, туд обара. Шен.