Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ме̏рито̄ран

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 342

ме̏рито̄ран

мериторан

Лема

мериторан

Извор

том 3, стр. 342, редослед 1

  1. —

    правн. који се односи на саму ствар, на суштину ствари, битан, пресудан; меродаван, надлежан, пуноважан.

    правн. — правни, правнички
    — Примједбе су обавезне за нижи суд, коме се достављају списи да донесе мериторно рјешење.
    Мј. 1926.
Изворни текст (OCR)
ме̏рито̄ран, -рна, -рно правн. који се односи на саму ствар, на суштину ствари, битан, пресудан; меродаван, надлежан, пуноважан. — Примједбе су обавезне за нижи суд, коме се достављају списи да донесе мериторно рјешење. Мј. 1926.