Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мѐрмер

мтом 3, стр. 342

мѐрмер

мермер

Лема

мермер

Етимологија

Turkish

Извор

том 3, стр. 342, редослед 19

  1. 1.

    = мрамор (1) врста камена средње тврдоће погодног за обраду и глачање (по саставу обично врста кречњака, вапненца).

    — Сузе му се ледиле по глатком мермеру, а од груди се мермер ствара.
    Јакш. Ђ.
    Мјесец блијед и бијел ко̑ мермер камен.
    Хар.
  2. 2.

    (у атрибутској служби, као део полусложеница) мермеран.

    — Она иде на мермер-авлију.
    НПХ
    Стоји
    Вел.
    Крв је на мермер-прочељV. Наз. е̄ ,зте.
Изворни текст (OCR)
мѐрмер м тур. 1. = мрамор (1) врста камена средње тврдоће погодног за обраду и глачање (по саставу обично врста кречњака, вапненца). — Сузе му се ледиле по глатком мермеру, а од груди се мермер ствара. Јакш. Ђ. Мјесец блијед и бијел ко̑ мермер камен. Хар. 2. (у атрибутској служби, као део полусложеница) мермеран. — Она иде на мермер-авлију. НПХ. Стоји као мермер-камен. Вел. Крв је на мермер-прочељV. Наз. е̄ ,зте.