Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ме̑рнӣк

мтом 3, стр. 343

ме̑рнӣк

мерник, мјерник

Лема

мерник

Варијанте

мјерник, мје̑рнӣк

Извор

том 3, стр. 343, редослед 4

  1. 1.

    онај који нешто мери, мерач; геометар.

    — У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили.
    Јакш. Ђ.
    Нахрупи овамо сва сила радника и мјерника за жељезницу.
    Новак
  2. 2.

    необ. мера, мерило.

    необ. — необично
    — Као мјерници за њезину вриједност могу се узети слиједећи елементи.
    Ант. 1
Изворни текст (OCR)
ме̑рнӣк, ијек. мје̑рнӣк, м 1. онај који нешто мери, мерач; геометар. — У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили. Јакш. Ђ. Нахрупи овамо сва сила радника и мјерника за жељезницу. Новак. 2. необ. мера, мерило. — Као мјерници за њезину вриједност могу се узети слиједећи елементи. Ант. 1.