Одредница

ме̏се̄ц

мтом 3, стр. 344

ме̏се̄ц

месец, мјесец

Лема

месец

Варијанте

мјесец, мје̏се̄ц

Извор

том 3, стр. 344, редослед 15

  1. 1.а.

    (вок. ме̏се̄че, инстр. ме̏се̄цом, лок. ме̏се̄цу и месе́цу; мн ме̏се̄ци, ген. месе́цӣ и месе́ца̄, дат. ме̏се̄цима и месе́цима) астр. (Месец) крупно небеско тело најближе Земљи, природни Земљин сателит: снимак Месеца, кратери на Месецу.

    вок. — вокативинстр. — инструменталлок. — локативген. — генитивдат. — дативастр. — астрономија
    — Мјесец, велик и свијетао, путује са мном врх друма.
    Кркл.
  2. 1.б.

    сателит ма које планете: Јупитерови месеци.

  3. 2.а.

    амблем, симбол муслиманства или неке муслиманске земље у облику Месечева српа; фиг. муслиманство, муслимански свет.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Бива, браћо, да је бјелодано сванут крсте, а мркнут мјесече.
    Март.
  4. 2.б.

    украс у облику Месечева српа.

    — По њој јесу бурме и прстење ... според њима сјајни мјесецови.
    НПХ
  5. 3.

    в. месечина: путовати по месецу.

    — Вечерас треба да буде месеца.
    Петр. Р.
  6. 4.а.

    утврђени, у нашем календару приближно дванаести део календарске године, према којему се одређују датуми: имена месеци, календарски ~, јеврејски месеци.

  7. 4.б.

    период од тридесет или приближно тридесет дана (почев од било којег датума); период до истог датума у наредном календарском месецу: ~ дана, после два месеца.

  8. 4.в.

    астр. период између два иста положаја Месеца у окретању око Земље (с обзиром на фазе, у односу на звезде, на еклиптику или др.): синодички ~, сидерички ~, тропски ~.

    астр. — астрономијас — средњи роддр. — друго

Фразе

докле тече (траје) сунца и Месеца вечито; једе се као ~ љути се и слаби; као да је пао с Месеца ништа не зна; медени ~ први месец живота у браку; млад ~ положај Месеца у коме је видљив само узани, српу слични део његовог круга; пун ~ положај Месеца у коме се види цео његов круг; ~ се једе (о менама) смањује се осветљена површина Месеца.
Изворни текст (OCR)
ме̏се̄ц, ијек. мје̏се̄ц, м (вок. ме̏се̄че, инстр. ме̏се̄цом, лок. ме̏се̄цу и месе́цу; мн. ме̏се̄ци, ген. месе́цӣ и месе́ца̄, дат. ме̏се̄цима и месе́цима) 1. астр. а. (Месец) крупно небеско тело најближе Земљи, природни Земљин сателит: снимак Месеца, кратери на Месецу. — Мјесец, велик и свијетао, путује са мном врх друма. Кркл. б. сателит ма које планете: Јупитерови месеци. 2. а. амблем, симбол муслиманства или неке муслиманске земље у облику Месечева српа; фиг. муслиманство, муслимански свет. — Бива, браћо, да је бјелодано сванут крсте, а мркнут мјесече. Март. б. украс у облику Месечева српа. — По њој јесу бурме и прстење ... според њима сјајни мјесецови. НПХ. 3. в. месечина: путовати по месецу. — Вечерас треба да буде месеца. Петр. Р. 4. а. утврђени, у нашем календару приближно дванаести део календарске године, према којему се одређују датуми: имена месеци, календарски ~, јеврејски месеци. б. период од тридесет или приближно тридесет дана (почев од било којег датума); период до истог датума у наредном календарском месецу: ~ дана, после два месеца. в. астр. период између два иста положаја Месеца у окретању око Земље (с обзиром на фазе, у односу на звезде, на еклиптику или др.): синодички ~, сидерички ~, тропски ~.