Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ме̏сечинаст

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 345

ме̏сечинаст

месечинаст

Лема

месечинаст

Извор

том 3, стр. 345, редослед 6

  1. 1.

    ијек. мје̏сечинаст 1 сличан месечини; обасјан месечином.

    ијек. — ијекавски
    — Сунце ... зашло ... бацајући чудновату месечИнасту светлост.
    Макс.
    Пење се преко мјесечинастих, мраморних стубишта.
    Матош
  2. 2.

    који је у облику Месечева српа.

    — Ни до данас да му причврсти ту месечинасту поТковицу. Б 1958.
Изворни текст (OCR)
ме̏сечинаст, -а, -о, ијек. мје̏сечинаст 1. сличан месечини; обасјан месечином. — Сунце ... зашло ... бацајући чудновату месечИнасту светлост. Макс. Пење се преко мјесечинастих, мраморних стубишта. Матош. 2. који је у облику Месечева српа. — Ни до данас да му причврсти ту месечинасту поТковицу. Б 1958.