Одредница

ме̏сто

стом 3, стр. 347

ме̏сто

место, мјесто QA: medium

Лема

место

Варијанте

мјесто, мје̏сто

Извор

том 3, стр. 347, редослед 24

  1. 1.а.

    (ген. мн. ме̑ста̄) простор који се може искористити за смештај кога или чега, расположиви простор: нема више места.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Ти си ми у кући много места отео.
    Ком.
  2. 1.б.

    део простора на коме се налази неко (нешто) или је предвиђен за некога (за нешто); простор на коме се што збило или збива: председничко ~, стражарско

    ~ за обућу, ~ пожара, ~ удеса.
    Коч.
  3. 1.в.

    одређени део простора који неко или нешто заузима или треба да заузме; седиште.

    Ту су ухватили згодно мјесто да дочекају сватове. Том. Ја села на твоје место. Вес. Имали су уплаћена мјеста за кочију. Креш. r. служба, намештење. — Као круна свега ... губим место, остајем ... на улици. Ћос. Б. Замолио је да му се повјери мјесто казалишног критика. КХ 193б. д положај у односу на друге појмове; положај у неком редоследу, ранг: избити на прво место. — Играчи измијењаше мјеста. Мат. С. Марковић ... заузима крупно место У историји духовног живота српског. Скерл. По бројчаној јакости били су на четвртоме мјесту. КХ 1936. ђ. одређени део у књизи, детаљ у неком излагању. — Листала је књигу] ... док није дошла до врло занимљивих мјеста. Том. Задремао је код најдирљивијих места у мојој предици. Нед.
  4. 2.

    а. предео, крај.

    Снег је падао по висовима ... а киша по жупнијим местима. Жуј. б. насеље (село, варошица, град): мало ~, среско ~. — На самим обалама низала се већа места. Кум.
  5. 3.

    покр. лежај, постеља.

    Мргуда ... уђе у зграду, свуче се и леже у мјесто.

Фразе

болно ~ слаба, незгодна или непријатна страна кога или чега; геометријско ~ мат. линија, површина и сл. на којој се налазе све тачке које задовољавају неки математички услов, увјет; гласачко ~ просторија у којој се врши гласање; децимално ~ мат. бројка која се налази десно од децималне тачке (зареза); души места (на)чинити, ухватити нар. (у)чинити доброчинство; заrрејати (угрејати) ~
Изворни текст (OCR)
ме̏сто, ијек. мје̏сто, с (ген. мн. ме̑ста̄) 1. а. простор који се може искористити за смештај кога или чега, расположиви простор: нема више места. — Ти си ми у кући много места отео. Ком. б. део простора на коме се налази неко (нешто) или је предвиђен за некога (за нешто); простор на коме се што збило или збива: председничко ~, стражарско