мѐтати
метати
Лема
метати
Извор
том 3, стр. 350, редослед 12
- —
(имп. мѐћи; прил. сад ме̏ћӯћӣ) несврш. према метнути.
Пододреднице
1. несврш. према метнути се. 2. бацати се (ногама), ритати се. — Не мећи 23 Речник српскохрватскога књижевног језика, I11 се ногама, није јорган поњава, веће моја долама. Вук Рј. 3. покр. градити се, правити се неким, нечим. — Меће се да зна, а тамо не зна. Павл. 4. обично у изразу: ~ камена бацати се камена (у игри, такмичењу). — Гађали би], метали се камена. Мат
Изворни текст (OCR)
мѐтати, ме̏ће̄м (имп. мѐћи; прил. сад. ме̏ћӯћӣ) несврш. према метнути.