Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ме́тен

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 347

ме́тен

метен

Лема

метен

Варијанте

мѐтен

Извор

том 3, стр. 347, редослед 14

  1. 1.а.

    -ѐно) несврш. а. спремати (неку храну) мешајући житку масу, мутити.

    несврш. — несвршени глагол
    — Мете свињама.
    Вук
    Рј.
  2. 1.б.

    издвајати масноћу из млека бућкајући: ~ масло.

  3. 2.

    фиг. бунити; збуњивати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Што младића још веће мете ... то је неједнак поступак.
    Кур.

Фразе

мете ми се по устима (по глави) само што не изговорим, али не могу да се сетим.

Пододреднице

~ се

(и мѐсти се, мѐте̄м се) бити захваћен пометњом, комешати се; вртети се, мотати се, мутити се. — љђуди се мели улицом. Кос. Њему су се вјечно меле по глави теорије педагога. Леск. Ј

(и мѐсти се, мѐте̄м се) бити захваћен пометњом, комешати се; вртети се, мотати се, мутити се.
Изворни текст (OCR)
ме́тен, -а, -о и мѐтен, -ѐна, -ѐно) несврш. 1. а. спремати (неку храну) мешајући житку масу, мутити. — Мете свињама. Вук Рј. б. издвајати масноћу из млека бућкајући: ~ масло. 2. фиг. бунити; збуњивати. — Што младића још веће мете ... то је неједнак поступак. Кур.