мѐтен
метен
Лема
метен
Извор
том 3, стр. 347, редослед 16
- 1.
-ѐно) несврш. 1. чистити, брисати (метлом).
— Мео је, доносио пилотину и воду. Андр. И. фиr. Узмицала је пред њим и сукњом мела бијели нанос.
- 2.
јако падати (о снегу); снажно дувати, ковитлати се (о мећави, бури).
— Мете, мете снијег, а Дра̏га од тутњаве, звона и пјесама опет оживјела.
Бура страсти мете по души његовој.
Фразе
~ пред својим вратима (прагом) водити своју бригу; отклањати властите недостатке; ~ капом земљу радити оно што не треба.
Пододреднице
покр. страдати од студени, смрзавати се: ~ на мећави, на мразу
Изворни текст (OCR)
мѐтен, -ѐна, -ѐно) несврш. 1. чистити, брисати (метлом). — Мео је, доносио пилотину и воду. Андр. И. фиr. Узмицала је пред њим и сукњом мела бијели нанос. Божић. 2. јако падати (о снегу); снажно дувати, ковитлати се (о мећави, бури). — Мете, мете снијег, а Дра̏га од тутњаве, звона и пјесама опет оживјела. Шимун. фиг. Бура страсти мете по души његовој. Војн.