Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мѐтла

жтом 3, стр. 351

мѐтла

метла

Лема

метла

Извор

том 3, стр. 351, редослед 29

  1. 1.

    (ак. ме̏тлу; мн. ме̏тле, ген мета́ла̄) направа за метење, за чишћење.

    ак. — акузативмн. — множина
    — ЕХ, да сам ја у овоме граду логорник, челична би метла мела, а не гвоздена.
    Ћоп.
  2. 2.

    в. бреза. Сим. Реч.

    botany
    бот. — ботаника
    добро мете сваки новајлија на послу труди се да буде добар, да добро уради̏; пијан као ~ трештен пијан, јако пијан.

Фразе

вилина ~ бот. шпаргла; нова
Изворни текст (OCR)
мѐтла ж (ак. ме̏тлу; мн. ме̏тле, ген. мета́ла̄) 1. направа за метење, за чишћење. — фиг. ЕХ, да сам ја у овоме граду логорник, челична би метла мела, а не гвоздена. Ћоп. 2. бот. в. бреза. Сим. Реч.