Одредница

мѐтнути

сврштом 3, стр. 352

мѐтнути

метнути QA: medium

Лема

метнути

Варијанте

ме̏тнути

Извор

том 3, стр. 352, редослед 11

  1. 1.а.

    ставити, сместити, положити на неко место: ~ књигу на сто, ~ новац у Џеn

    дрва на ватру.
    Вук
  2. 1.б.

    одредити неком место (према потреби, способности и сл.): ~ на чело колоне.

    Метнули су к мени у собу једног врло досадног човјека. Мар.
  3. 1.в.

    поставити (у звање, положај), дати службу.

    Најбоље би било — метните ме за писара. Вуков.
  4. 2.

    положити, дати стоци храну. Вук Рј.

  5. 3.

    написати, навести.

    Дијете ... није добро метнуло адресу. Мишк.
  6. 4.

    испалити, опалити (метак).

    Извади кVбуру, па трипут метни у небо. Лоп.
  7. 5.

    унети, проузроковати.

    Метне раздор и неслогу међу Србе. Вук.
  8. 6.

    покр. севнути (о муњи).

    Облаци прекрилише небо. Овде-онде метне светлица и потутњи. Вес. 23 замку (омчу) око врата обесити; запретити смртном опасношћу; ~ језик за зубе, резу на уста заћутати, не проговорити ни речи; ~ коме у главу наметнути коме неку мисао наговорити кога. — Србима метне у главу да траже од Турака да им се мир боље утврди.
    коме у уста (неке речи) 1) подстаћи кога да каже оно што би хтео рећи онај који подстиче; 2) приписати некоме да је нешто рекао; ~ (коме) црн комад у торбу в. уз комад (изр.). — Нећу ... да ми се пребацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу. Срем.; ~ крст на се(бе) 1) прекрстити се, ставити знак крста на себе; 2) покрстити се; купус, краставце, ~ зимницу и сл. оставити, припремити (конзервирати) за зиму; ~ на коцку изложити великој опасности, пропасти; ~ на муке а) почети мучити; б) довести у мучан, тежак положај; ~ на ноге (о детету) одгајити (дете) да буде способно за самосталан живот; ~ на се(бе) (о одећи) обући; ~ на страну а) оставити, склонити (да не смета); б) одвојити новац за штедњу; ~ на хартиј У, папир написати; ~ нож под грло (гушу) довести (кога) у тежак, безизлазан положај; присилити (кога) да нешто прихвати; ~ обр аз (стид) под ноге (опанак) заборавити на стид, не стидети се; осрамотити се; ~ под кров завршити зидање и ставити кров; ~ под нож, под сабљу посећи, заклати, поклати; ~ руку на кога (што) посегнути за ким (чим); ~ руку на срце рећи искрено ~ ручак, вечеру приставити да се кува; ~ свуда свој нос свуда завирити, хтети све видети, умешати се у свашта; ~ у земљу 1) посејати, посадити што; 2) поништити, учинити неважећим. — Уредбу сам у земљу метнуо. Њег.; ~ у кога (што) све своје наде ослонити се само на тога (за нешто); ~ у новине, У књигу и сл. написати у новинама, у књизи о некоме, о нечем; ~ у песму, у стихове, у ноте спевати, саставити песму; ~ у срце учинити да се нешто осети, заволи, прионе за срце или замрзи; ~ у топ (кога) згромити, сатрти (кога); ужасно изгрдити; ~ у уста, у зубе, у се(бе) (о храни) мало појести, окусити; ~ што у лонац скувати што. — Мора жена тражити некакве зараде јер нема што да метне у лонац. Бен.; не ~ око (ока) на око не трепнути, не заспати. у срце прионути за срце, заволети кога или што. — Јунаштво му се у срце метне. М-И.; ~ у троuгак потрошити доста новаца.

Фразе

метнимо (рећи) покр. узмимо, претпоставимо, рецимо. — А, метнимо, да је и било што међу нама ... Ћип. Метнимо рећи ко̑ да је народ, бива, господар. Радул.; ~ воду (коме) празн. врачати, гатати. — Одем јуче код Јоке Бошњакуше да му метне воду. Она вели да је нагазио. Вес.; ~ главу у торбу изложити се смртној опасности; ~ грану на пут направити сметње, омести. — Метне грану на пут срећи младих људи. Креш.; ~ за икону чувати као светињу;
~ на муке бити у тешком положају, тешко се одлучити шта да се ради;

Пододреднице

~ се

1. бацити се, винути се (на коња, у седло). — Пак се метне ... на коња својега. НПХ. 2. уметнути се на кога. — Син Петар личио је на матер ... а млађи Глигорије се метнуо на оца. Моск. 3. покр ставити се, стати. — Опет се Вучић метнуо на главу бунтовницима. Павл. 4. покр. предати се, пустити се. — Онда се опет метни у мисли. Миљ. 5. необ. денути се, изгубити се негде; склонити се. — Али ја, камо да се метнем? Крањч. Стј. 6. (чега) необ. заподенути, почети што. — Једва Иван дочекао тога; метнуш1е се свакојаке шале. НПХ

бацити се, винути се (на коња, у седло).уметнути се на кога.покр ставити се, стати.предати се, пустити се.необ. денути се, изгубити се негде; склонити се.(чега) необ. заподенути, почети што.
Изворни текст (OCR)
мѐтнути и ме̏тнути, ме̏тне̄м сврш. 1. а. ставити, сместити, положити на неко место: ~ књигу на сто, ~ новац у Џеn,