Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

меха̀нича̄р

мтом 3, стр. 355

меха̀нича̄р

механичар QA: medium

Стална адреса

Лема

механичар

Извор

том 3, стр. 355, редослед 23

  1. 1.

    стручни радник који склапа и поправља машине, стројеве: прецизни ~.

  2. 2.

    онај који се бави механиком; стручњак за механику (нарочито примењену).

  3. 3.

    в. механицист (а).

    philosophy
    фил. — филозофија
    — Познија покољења ће на механичаре гледати с једнаким сажаљењем с којим ми данас гледам на алкемичаре. Ра3.
Изворни текст (OCR)
меха̀нича̄р м 1. стручни радник који склапа и поправља машине, стројеве: прецизни ~. 2. онај који се бави механиком; стручњак за механику (нарочито примењену). 3. фил. в. механицист (а). — Познија покољења ће на механичаре гледати с једнаким сажаљењем с којим ми данас гледам на алкемичаре. Ра3.