Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ме́чити

несврштом 3, стр. 357

ме́чити

мечити

Лема

мечити

Извор

том 3, стр. 357, редослед 17

  1. 1.

    чинити што меким; гњечити, месити.

    — Гомилали га грожђе у хрпе или су га мечили у бадњевима.
    Шимун.
    гњавити; мучити.
    — Почео сам да га саслушавам и мечим, да му избијам краља Петра и Енглезе.
    Лал.
  2. 2.

    (ме́чӣм) постајати мек, одвећ осетљив.

Изворни текст (OCR)
ме́чити?, ме̑чӣм несврш. 1. чинити што меким; гњечити, месити. — Гомилали га грожђе у хрпе или су га мечили у бадњевима. Шимун. фиг. гњавити; мучити. — Почео сам да га саслушавам и мечим, да му избијам краља Петра и Енглезе. Лал. 2. (ме́чӣм) постајати мек, одвећ осетљив.