ме́шати
мешати
Лема
мешати
Извор
том 3, стр. 358, редослед 14
- 1.
ијек. мијѐшати, несврш 1. сипати уједно две или више материја; састављати нешто што је различито, правити смешу, смесу, мешавину.
— Пак мијеша вино и раки у, и још вино од девет година.
- 2.
кретати какав предмет (кашику, жлицу, виљушку̀, мешалицу) кроз неку материју да би је променили или с другом измешали; мутити.
— Мијешао је шећер около наоколо у шалици.
Тетка-Пела, куварица ... мешала је и филовала торте.
- 3.
мењати ред, распоред нечега, преметати (карте, коцке и сл.).
— Попи једну чашу ракије, па онда узе карте мешати.
- 4.а.
замењивати, бркати.
— Деда се обраћа редом свима унуцима, али меша њихова имена ... меша и од којег му је детета које унуче.
- 4.б.
уметати, убацивати у језик туђе, стране елементе.
— Често је у разговору мешао по неку страну реч.
Говорио му је нешто енглески и мијешао ту своју енглештину јапанским изразима.
- 4.в.
давати што у истом облику с чим другим.
— Мрзим и гавранове јер свој глас мијешају са лелецима.
- 5.
ићи, мотати се, провлачити се, ићи тамо-амо; врзмати се.
dialectal— У тај је час мијешало кроз ову шаролику свјетину жилаво, окретно момче.
Мисли му некакве мијешале главом. И.
пиће пити различита пића једно за другим; ~ рукама окретати руку око руке.
Фразе
~ језиком нејасно говорити, заплитати језиком (обично у пијанству);
меша му се у глави, меша му се памет мути му се свест; губи разум, не може јасно да мисли; меша се кр в рађају се, рађаће се деца од родитеља различног порекла, различне народности. — Крв нам се меша. Неће бити моји унуци.
Пододреднице
1. у̀з. повр. 2. речима или делом, утицати на нешто; уплитати се; учествовати, суделовати (у чему). — Једина се Мирјана није мешала у разговор. Поп. Ј. 3. фиг. јављати се у чему друкчијем, јављати се заједно с чим другим. — У славу се мијеша туrа. Нех. У њеним очима се мијешала забринутост и ... њежност. Чол. 4. мотати се, мувати се. — Свијет се мијеша чаршијом. О-А. 5. ићи заједно (с ким), дружити се. — Није добро што се не мијеша са дјецом. Мат
Изворни текст (OCR)
ме́шати, ме̑ша̄м, ијек. мијѐшати, несврш. 1. сипати уједно две или више материја; састављати нешто што је различито, правити смешу, смесу, мешавину. — Пак мијеша вино и раки у, и још вино од девет година. НП Вук. 2. кретати какав предмет (кашику, жлицу, виљушку̀, мешалицу) кроз неку материју да би је променили или с другом измешали; мутити. — Мијешао је шећер около наоколо у шалици. Торб. Тетка-Пела, куварица ... мешала је и филовала торте. Чипл. 3. мењати ред, распоред нечега, преметати (карте, коцке и сл.). — Попи једну чашу ракије, па онда узе карте мешати. Јакш. Ђ. 4. а. замењивати, бркати. — Деда се обраћа редом свима унуцима, али меша њихова имена ... меша и од којег му је детета које унуче. Макс. б. уметати, убацивати у језик туђе, стране елементе. — Често је у разговору мешао по неку страну реч. Глиш. Говорио му је нешто енглески и мијешао ту своју енглештину јапанским изразима. Крл. в. давати што у истом облику с чим другим. — Мрзим и гавранове јер свој глас мијешају са лелецима. Вуј. 5. покр. ићи, мотати се, провлачити се, ићи тамо-амо; врзмати се. — У тај је час мијешало кроз ову шаролику свјетину жилаво, окретно момче. Мул. Мисли му некакве мијешале главом. И.